Историјат

Дана 1. марта 1928. године на грађанском збору једногласно је прихваћен предлог пароха о. Александра Козлова за изградњу Светог храма у Љубовији. У то време парохијски храм био је у Читлуку, а пре тога, до 1881. године у Горњој Љубовиђи.

Након што је установљени „Одбор за подизање Цркве у Љубовији“ добио благослов од стране Господина Михаила, православног епископа шабачко-ваљевског (10. марта 1928.), наредне године биле су обележене припремама и акцијама прикупљања средстава за подизање храма. На седници Одбора 23. августа 1932. године усвојен је предлог да се црква посвети Светом Преображењу Господњем, а саборни дан да буде Петровдан. Уговор о изградњи закључен је са предузимачем Драгомиром Томићем из Грачанице 8. септембра 1932. године. Истог дана започети су радови, по свршеном освећењу места на коме треба да се зида црква и молепствију.

l1

План за цркву у духу старе српско-византијске архитектуре бесплатно је израдио г. Василије Андросов, архитекта Министарства грађевина.

crkva

Освећење темеља извршено је 22. октобра 1932. Године од стране Преосвећеног Владике Михаила.

l2

У камен темељац положена је на пергаменту уметнички исписана повеља следеће садржине:

„У славу Свете, Јединосушне, Животворјашће и нераздељне Тројице, Отца и Сина и Светога Духа.
За владе Његовог Величанства Краља Александра I Карађорђевића, поглавара Српске православне цркве Њ. Светости Патријарха Српског Господина Варнаве, благословом Преосвећеног Господина Михаила, Епископа Богом спасајеме Православне Епархије Шабачко-Ваљевске, подиже се Свети храм овај у славу Светога Преображења Господњег, у варошици Љубовији, у срезу Азбуковачком, земље Сербије, Краљевине Југославије, у лето од Рождества по плоти Бога Слова: хиљада девесто тридесет друге (1932), дана двадесет другог (22), месеца октобра (Х.). -Амин“

Црква је у потпуности довршена 1940. године. Освећење цркве је обављено на Малу госпојину (21/8. септембра) од његовог Преосвештенства епископа шабачко-ваљевског Господина Др. Симеона Станковића уз асистенцију неколико свештеника и месног пароха Александра Козлова, који је на тај дан произведен и унапређен у чин протојереја.